| Osnovni pojmovi |
|
Standardizacija predstavlja proces utvrđivanja odredbi za opštu i višestruku upotrebu u vezi sa postojećim ili budućim potrebama, a radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u određenoj oblasti. Rezultati ovog procesa su standardi kao zvanična dokumenta sa zahtevima koji se odnose na proizvod, proces u kome proizvod nastaje ili preduzeće kao poslovni sistem osnovan radi obavljanja određene delatnosti koja stvara vrednost (proizvod ili uslugu) za tržište (korisnike i krajnje kupce) i za vlasnike. Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga mogu biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti. Primena standarda je dobrovoljna. Usaglašenost sa standardima postaje obavezna za proizvođača samo ako se na standard poziva ugovor između prizvođača-isporučioca i kupca ili tehnički propis. Tehničkim propisima država obezbeđuje očuvanje javnog interesa, za koji je nadležna po osnovu Ustava, kao najvišeg pravnog akta. Javni interes je očuvanje bezbednosti i zdravlja potrošača, očuvanje biljnog i životinjskog sveta i životne sredine. Poštovanje i primena tehničkih propisa je zakonski obavezna. Akreditacija predstavlja zvaničnu potvrdu o kompetentnosti organizacije da pruži odgovarajuću uslugu ocenjivanja usaglašenosti ispitivanjem ili sertifikovanjem. Kompetentnost organizacija za ocenjivanje usaglašenosti potvrđuje se putem postupaka standardizovanih u seriji ISO/IEC 17000. Akreditovanje predstavlja postupak utvrđivanja kompetentnosti organizacija (stručnosti i iskustva kadrova, pogodnosti i primerenosti objekata i opreme) za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti. Akreditovanje, ili akreditaciju, obavlja Akreditaciono telo Srbije prema propisanom postupku, odnosno Pravilima akreditacije. Akreditovanje se završava aktom o akreditaciji (rešenje i li sl.), kao zvaničnim dokumentom ili dokumentacijom (više dokumenata) gde je, pored ostalog, navedena oblast za koju se dodeljuje akreditacija. Oblast akreditacije je obim poslova ocenjivanja usaglašenosti za koji je, u postupku akreditacije, utvrđena potrebna kompetentnost. Akreditacija se dodeljuje za sledeće poslove ocenjivanja usaglašenosti:
Kompetentnost za ocenjivanje usaglašenosti je pokazana sposobnost da se primeni relevantno znanje - ekspertiza i stručna veština u obavljanju poslova ocenjivanja usaglašenosti i posedovanje odgovarajućih objekata i opreme. Ispitivanje predstavlja određivanje karakteristika proizvoda prema zahtevima standarda. Sertifikacija predstavlja postupak utvrđivanja da proizvod, usluga, organizacija ili pojedinac ispunjavaju zahteve relevantnog standarda. Postupak se završava zvaničnom potvrdom - sertifikatom o usaglašenosti, i upisom imaoca sertifikata u relevantan registar. Sertifikat predstavlja pisanu garanciju izdatu od strane nezavisnog sertifikacionog tela, koji se izdaje nakon što se revizijom utvrdi da je određeni sistem, proizvod ili usluga u skladu sa zahtevima navedenih u standardu. Korišćenje termina "akreditacija" kao alternative za sertifikaciju ili registraciju je greška, jer to znači nešto drugo. Jednostavno rečeno, akreditacija praktično predstavlja sertifikaciju sertifikacionog tela. Sertifikati izdati od strane akreditovanih sertifikacionih tela obično na tržištu imaju povećan kredibilitet. Ocenjivanje usaglašenosti predstavlja postupak vrednovanja proizvoda ili usluge, procesa, sistema, osobe ili organizacije u odnosu na zahteve standarda ili u odnosu na tehničke propise, radi:
|
