Kvalitet

Gost R

Gost R (государственный стандарт России – Nacionalni standard Rusije) je sistem standarda kojima se propisuju zahtevi za kvalitet proizvoda i usluga koji se plasiraju na teritoriji Ruske Federacije. Sistem je nastao iz GOST sistema, koji je bio na snazi tokom postojanja Sovjetskog Saveza, a nakon raspada je nastavio da važi na području ZND (Zajednica Nezavisnih Država). Samim tim, GOST standard još uvek važi na teritoriji ZND, dok je GOST R aktuelan samo na području Ruske Federacije. Osnovna karakteristika standarda je da propisuje zahteve koji se moraju ispuniti u cilju ulaska na rusko tržište, a koji se odnose samo na finalne proizvode. To znači da svaki proizvod koji se želi plasirati na rusko tržište mora posedovati sertifikat o ispunjavanju zahteva ovog standarda. ISO sertifikati i CE znak nisu dovoljni za ulazak na rusko tržište.


GOST R standard obuhvata širok spektar proizvoda koji podležu sertifikaciji i to:
• električni proizvodi i elektornika,
• telekomunikaciona oprema,
• medicinska oprema,
• kozmetika,
• prehrambeni proizvodi,
• nameštaj,
• kućna hemija,
• potrošački materijali za pakovanje,
• igračke,
• mašine,
• opreme pod pritiskom,
• lična zaštitna oprema
• građevinski proizvodi (uključujući proizvode protivpožarne zaštite),
• automobilska industrija,
• poljoprivredne mašine,
• oprema koja se koristi u prostorijama sa lako zapaljivim materijalom.

Spisak svih proizvoda koji podležu obaveznoj sertifikaciji je obuhvaćen Rezolucijom No. 982, usvojenom od strane ruske vlade.


Osnovna podela standarda se može izvršiti po kriterijumu sertifikacije. U tom pogledu, standardi se dele na:
• obavezni standard – odnosi se na sve proizvode koji su obuhvaćeni ruskim zakonom i koji moraju zadovoljiti određene standarde i specifikacije u vezi sa proizvodom. Prema zakonu, razlikuju se proizvodi koji podležu obaveznoj sertifikaciji i proizvodi koji moraju posedovati deklaraciju o usaglašenosti;
• dobrovoljni standard – odnosi se na proizvode koji nisu obuhvaćeni zakonom i ne podležu obaveznoj sertifikaciji. Primenjuje se u slučajevima kada proizvođač koji želi da posluje na ruskom tržištu želi formalno da dokaže usaglašenost sa određenim standardima i poveća konkurentnost.

Obavezno utvrđivanje usklađenosti je neophodan uslov da bi proizvod (koji se nalazi na listi proizvoda za koje je zakonom obavezno sertifikovanje) mogao da se plasira na rusko tržište, i ono se obavlja u dva oblika:
• deklarisanje usklađenosti,
• obavezna sertifikacija.

Deklarisanje usklađenosti obuhvata dva procesa:
• donošenje deklaracije usklađenosti,
• registraciju deklaracije usklađenosti u sertifikacionoj kući.

Deklaraciju usklađenosti donosi proizvođač ili isporučilac robe na osnovu svojih dokaza, potvrđenih od strane nezavisne ekspertize, a zadatak sertifikacione kuće je samo da registruje deklaraciju. Deklaraciju usklađenosti proizvođač (isporučilac) donosi na osnovu sledećih dokumenata:
• protokoli kontrolnih ispitivanja proizvodnje, izvršenih od strane proizvođača ili kompetentnih laboratorija,
• sertifikati usklađenosti ili protokoli ispitivanja sirovina, materijala, proizvoda,
• dokumenti koje su za datu proizvodnju propisali federalni zakoni, a koje su izdali opunomoćeni organi (sanitarno-higijenske ocene, veterinarski sertifikati, itd),
• sertifikati sistema kvaliteta ili proizvodnje,
• drugi dokumenti koji direktno ili indirektno potvrđuju usklađenost proizvodnje sa propisanim uslovima.

Tipovi sertifikacije se mogu podeliti prema delatnosti koja se obavlja na ruskom tržištu, kao i prema dužini validnosti sertifikata i mogu biti:
• za snabdevanje proizvodima tokom određenog vremenskog perioda, određenog ugovorom. Sertifikat se izdaje uvozniku iz Rusije koji zahteva odobravanje proizvoda. Validnost sertifikata je jednaka trajanju ugovora, ali ne može biti duža od 1-2 godine. Sertifikat se izdaje na zahtev uvoznika. U pojedinim slučajevima je potrebno poslati uzorke na laboratorijska testiranja;
• za serijsku proizvodnju. Sertifikat se izdaje direktno proizvođaču na period od 1 do 3 godine. Sertifikat omogućava izvoz neograničene količine proizvoda u toku trajanja sertifikata. Uključuje i redovnu inspekciju uzoraka, kao i inspekciju fabrike proizvođača od strane sertifikacionog tela koje je izdalo sertifikat i to najčešće u situacijama kada proizvođač ne posluje u skladu sa ISO standardima;
• za snabdevanje određenom količinom proizvoda, određenom ugovorom. Sertifikat se može izdati uvozniku iz Rusije ili proizvođaču koji može dokazati da ima mušterije u Rusiji kojima isporučuje proizvode. Period važenja sertifikata je srazmeran količini proizvoda određenoj ugovorom, tako da se ugovor može odnositi na jednu ili više isporuka, u zavisnosti od dogovora.

Za proizvode koji nisu obuhvaćeni obaveznom sertifikacijom, preporučuje se posedovanje tzv. Pisma izuzetka (Exemption letter). Vlada Rusije dva puta godišnje izdaje listu proizvoda kojima nije potrebna posebna sertifikacija. Stoga, proizvođač koji planira da svoje proizvode prodaje na ruskom tržištu, podnosi nadležnim ruskim državnim institucijama Pismo izuzetka, nakon čega se to pismo verifikuje i dostavlja uvozniku iz Rusije, koji uvozi te proizvode. Uz to, proizvođač je dužan da dostavi svu neophodnu tehničku dokumentaciju u vezi sa proizvodom, kako bi se utvrdilo da li se Pismo izuzetka može verifikovati ili je potrebno izvršiti dodatno ispitivanje i sertifikovanje delova proizvoda.


Ruski državni organ zadužen za poslove standardizacije, akreditacije i sertifikacije se naziva Gosstandart (Gosudarstvennyy standart). Pod njihovim nadzorom se nalaze svi zvanični sertifikacioni organi, laboratorije za testiranje i autorizovani revizori u Rusiji. Svi relevantni organi su stacionirani u Moskvi, svaki od ovih organa ima tačno utvrđenu oblast u kojoj se može baviti poslovima sertfikacije, tako da je mešanje poslova onemogućeno i svi proizvođači koji žele da budu sertifikovani, unapred znaju kome treba da se obrate.
Takođe, svi relevantni organi u nadležnosti Gosstandart-a su zaduženi i za redovnu inspekciju, koja se odnosi samo na proizvode koji su sertifikovani na tri godine u serijskoj proizvodnji. Proizvođač pokriva sve troškove posete proverivača, slanja uzoraka i laboratorijskih testova. Detalji u vezi sa inspekcijom se utvrđuju posebnim ugovorom, nakon izdavanja GOST R sertifikata. Ukoliko proizvođač odbije da postupa u skladu sa ugovorom o inspekciji, nadležni sertifikacioni organ prosleđuje zvanično pismo Gosstandart-u, kako bi bio ozvaničen prekid važenja ugovora i sertifikata na teritoriji Rusije.

Osnovna prednost posedovanja Gost R sertifikata za preduzeće je otvaranje novog, ogromnog tržišta – Rusije. S obzirom na to da se prema Gost R standardu sertifikuje finalni proizvod, preduzeća koja nemaju implementirane ISO standarde nemaju poteškoće u dobijanju Gost R sertifikata, ukoliko njihovi proizvodi ispunjavaju zahteve pomenutog strandarda. Sa druge strane, ukoliko kompanija poseduje odgovarajuće ISO sertifikate, proces dobijanja GOST R standarda je olakšan.

 

Oni će Vas oceniti

Konkurs za saradnike

Oni će Vas posavetovati

Prijava na Nedeljni pregled

Facebook Kvalitet